Саша Васильевич «Дьявол»-защитник Косово

Саша Васильевич был убит в борьбе за Кошары (Косово), защищая сербскую границу от албанских экстремистов. 

Только после того, как его похоронили, пришло письмо, написанное им матери за три дня до смерти. Он писал, что на границе очень тяжело, что он не верит, что он вернется и что его друзья погибают на каждом шагу. Его одолевали черные мысли и страшные предчувствия, поэтому он пожелал в письме, чтобы на похоронах заиграли «Все, что я хочу в этот момент», а его памятник смотрел на бюст обнаженной женщины. Последнее желание было исполнено его матерью на 40 дней.

Ему было меньше 20 лет. Он был одним из лидеров «Црвених Ђавола», фанатов ФК Раднички из Крагуеваца. Всегда был в центре внимания, любил компании ,был по своей природе очень весёлым. Большой весельчак и любитель девушек, о чем свидетельствуют его товарищи.
Саша только закончил среднюю школу и отправился на войну. 11 мая 1999 года он был серьезно ранен кассетной бомбой.Товарищам удалось вынести его с места боя,но в санчасти Саша скончался от ран.


Саша Васиљевић «Ђаво»

Саша Васиљевић је погинуо у борби на Кошарама бранећи српску границу од албанских екстремиста. Тек што га је сахранила, мајци је стигло његово писмо које је написао три дана пре погибије. У њему је писало да је на граници страшно тешко, да не верује да ће се извући и да му другови гину на сваком кораку. Мотале су му се црне мисли тих дана и страшне слутње, па је пожелео у писму да му на сахрани засвирају ,»Све што желим у овом тренутку», а да му споменик посматра биста голе жене. Последњу жељу мајка му је испунила на 40 дана. Имао је мање од 20 година.  Чувајмо га од заборава.

Све што желим у овом тренутку
Иди, иди из живота мога
Срце ми је изгорело моје,
а душа је остала без свога.

Не, нећу плакати,
срце ми је пуно радости
Не, нећу плакати,
срце ми је пуно радости

Весело ми с тобом некад беше
Aл’ кад је са неба звезда пала
Сад ми оста само бледа слика
Што ми твоја сестра једном дала